Deset razloga zašto svako kome je stalo do stvarne slobode i otvorenosti u našim medijima mora reći ne takozvanoj Grupi za slobodu medija
1. Mediji, emisije i „nevladine“ organizacije koje vode članovi takozvane Grupe za slobodu medija jasno pokazuju da ovi ljudi, organizacije i udruženja ne žele slobodu medija. Sve što žele je mogućnost da slobodno budu iznošene dogme u koju veruju njeni članovi. Sloboda postoji samo ako je sloboda za sve.
2. Skoro bez izuzetka, ovi mediji su zatvoreniji čak i od režimskih medija. Pošto se samo deklarativno zalažu za slobodu medija i ne nude stvarnu alternativu, već samo drugačiju vrstu mraka i cenzure, ovi mediji su često opasniji neprijatelji medijskih sloboda i slobodnog novinarstva u Srbiji nego sam režim.
3. Članovi ove grupe pokušavaju da slažu građane Srbije da je mrak i jednoumlje koji vlada u njihovim medijima sloboda. Nazvati drugačije ideološki obojenu neslobodu slobodom je perverzno, bezobrazno, samoživo i neodgovorno.
4. Ovi mediji su otvoreni samo za kritiku režima i njegovih politika sa jedne jako uske ideološke platforme. Mnoge emisije koje vode i uređuju članovi ove grupe nisu otvorene za sve kritičare režima. Štaviše, oni u njima redovno bivaju oklevetani kao „fašisti“ i „ekstremisti“. Na taj način ovi mediji i programi istovremeno služe režimu i obezbeđuju opravdanje za podršku koju mu daju ključni zapadni centri moći.
5. Članovi ove grupe su uporedo sa etičkim i profesionalnim čišćenjem medija koje danas kontroliše režim obavljali sramno etičko i profesionalno čišćenje svojih redakcija ili rade u redakcijama i medijima koji su oduvek bili zatvoreni i nisu se otvorili za novinare i urednike koji ne dele njihove političke stavove a bili su uklonjeni iz medija pod kontrolom režima.
6. Delovanje članova ove grupe obeshrabruje sve one koji žele da se bave istinski slobodnim novinarstvom i otvorenog uma i bez kalkulacija i predrasuda preispituju brojne izazove sa kojima se Srbija danas suočava. Za naše druge mračnjake slobodno novinarstvo jeste moje novinarstvo.
7. Članovi ove grupe se ne suprotstavaljaju zatvorenim, jednoideološkim uređivačkim politikama u medijima u kojima rade, a među njima nije malo onih koji su bili aktivno uključeni u dalje zatvaranje ovih antirežimskih, ali neslobodnih medija i cenzurisanje neistomišljenika.
8. Ostajući zatvoreni za pletoru protivnika valasti, ovi mediji ne rade u interesu građana Srbije. Oni ne samo da onemogućavaju dijalog i razmenu mišljenja već redovno diskredituju i satanizuju one koji ne dele njihove stavove i opsesije.
9. Članovi ove grupe ne doprinose demokratizaciji i svojim dogmatskim delovanjem sprečavaju profilisanje opozicionih kandidata koji bi mogli da ugroze samovlašće režima. Njihovi mediji i emisije reprodukuju neke od ključnih mehanizama delovanja režimskih medija, uključujući proglašavanje kritičara za neprijatelje i plaćenike.
10. Mediji, emisije, organizacije i udruženja preko kojih deluju članovi ove grupe deo su problema. Dok sebe ne reformišu i ne usklade svoje delovanje sa onim što proklamuju i zahtevaju od režima, oni ne mogu postati saveznici naše bolje budućnosti.
Zoran Ćirjaković
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
ЧЕКАЈУЋИ СРПСКОГ АЉБИНА КУРТИЈА: КО СУ (СВЕ) ПРЕЗРЕНИ У СРБИЈИ?
“You don’t know who the enemy is, you can’t win the war,” Hando (Russell Crowe) Ако постоји нешто што су елитни српски националисти, који су...
-
„Треба нам нормалност у политичком животу“; „ За нормалан живот. За Србију против насиља.“ „Да вратимо нормалност и одговорност“; „Да норм... -
У колумни у „Политици“, Ђорђе Вукадиновић пише о „патриотској апокалипси“. Препознао је у поражавајућим изборним резултатима поносно српских... -
Има текстова у којима њихови аутори не насликају само свој портрет већ и одраз поунутрашњеног колективног саморазумевања на које се наслања ...
Mogao bih da se slozim sa skoro svakom tackom vezanom za karakterizaciju clanova Grupe za slobodu medija, a da opet tekst u njegovoj osnovnoj poenti smatram promasenim. Ovakva vrsta ideoloskog cistunstva, verovatno deluje veoma ugodno na akademsku i hriscansku savest onoga ko ga praktikuje, ali ujedno i osudjuje na potpunu politicku neaktivnost i impotenciju. Koliko god bila licemerna, Grupa nije ta koja pre svega stvara i koja je odgovorna za medijski ambijent u Srbiji danas. Samim tim gadjati njeno licemerje kao glavnu metu napada prakticno i efektivno znaci slobodu medija uciniti sporednom stvari, ako vec ne i amnestiju rezimskih organizatora medijske neslobode. Kakve veze ima ako su ideoloski aksiomi iz kojih Grupa izvodi svoje zakljucke o tome da u Srbiji nema slobode medija pogresni, kada je stav izrazen u zakljucku tacan-U Srbiji danas nema slobode medija. Sta je lose u tome da se energija svakog onog ko po ovom pitanju pokusava da oponira rezimu iskoristi, da se ovaj sistem informativne neslobode najpre razgradi, pa da se tek onda postavlja pitanje iskrenosti i cistote motiva svih ucesnika u ovoj razgradnji. Uostalom, oportunost ovakvog nacina razmisljanja izgleda opravdana i sa stanovista aktuelnih medjunarodnih odnosa. Zapadni ideoloski i logisticki pokrovitelji Grupe su u ozbiljnoj krizi i nemaju vise hegemoniju, i ne postoji bojazan da bi ovi mogli ikada vise da svoju ideologizovanu verziju "medijske slobode" u slucaju rezimskog sloma jednostrano da uspostave. Sa njima direktna saradnja verovatno nije moguca, ali kvariti situacije u kojima se od njih mogu naciniti kolko-tolko korisni idioti nema nikakvog smisla.
ОдговориИзбришиBojim se da ili uopšte ne znate šta se dešava u medijima u kojima rade ili koje kontrolišu članovi Grupe ili da smatrate da je opravdano cenzurisati sve ljude koji se sa Vama ne slažu. Uopšte nije reč o mom ideološkom ćistunstvu već o činjenici da u tim medijima vlada identičan , ako ne i gori, "ambijent", "čistunstvo" i odnos prema neistomišljenicima nego u državnim medijima. Ne mogu sistem "informativne neslobode" razgraditi ljudi koji sami praktikuju informativnu neslobodu. Ne znam u kom ideološkom univerzumu živite, ali bojim se da postoje i neke druge opcije sem konstantivićevske Danke Dojčland Srbije i Vučićeve Danke Dojčland Srbije. Mada, ako su Vam Vreme, NIN ili Danas glavni izvori informisanja ne čudi me da ne možete biti svesni činjenice da ovde ima pogleda na Srbiju i svet kojih nema ni tamo ni u Informeru ili Pink-u. Inače, ne znam za Vas, ali ja nisam hrišćanin niti sam to, kao i moj otac, ikada bio. Bilo bi Vam pametnije da stavove sa kojima se ne slažete, ili koje, kao u ovom slučaju, niste u prilici da razumete, ne vezujete za zamišljene identitetske odrednice.
Избриши