Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за јул, 2022

FILOZOFIJA ZLA ILI ZLA FILOSOFIJA RADOMIRA KONSTANTINOVIĆA

Pet tekstova objavljenih 25. aprila 2016. godine u štampanom izdanju "Politike" kao "Teme nedelja" pod naslovom " BIBLIJA ANTIFAŠIZMA ILI AUTOŠOVINIZMA RADOMIRA KONSTANTINOVIĆA: Filosofija palanke – knjiga koja je podelila Srbiju na prvu i drugu ". Pored glavnog teksta, "Tema nedelje" je imala i moja četiri antfilea. U nastavku ovog posta su i moja tri odgovora na reakcije gurua srpskog autošovinizma - Ivana Milenkovića, Bore Ćosiće i Dubravke Stojanović. (Tekstovi su pisani latinicom ) *   *   *  Privilegovani ljudi, rekao je jedan mudar američki profesor, vole da veruju da je granica između dobra i zla fiksirana i neprobojna – "oni su na dobroj strani, drugi na lošoj". Za razliku od običnog, "prostog" sveta, koji sliku najvećeg zla obično smešta u nepoznato, ono što je daleko ili drugačije, ušuškane "sofisticirane" elite vole da ga vide oko sebe, iza prvog musavog zida i blatnjavog ćoška, usred onoga što im je naj

СРПСТВО И ДЕМОКРАТИЈА

Једна од скупљих илузија наших суверениста и класичних, националних либерала јесте веровање да је могуће раздвојити добре западне вредности од лоших, антисрпских западних интереса. Западне вредности су крстареће ракете и тројански коњи западних интереса. Демократија је најзаводљивија и зато представља ударну песницу неоколонијализма. Наравно, мислим на реално постојећу, западнолику демократију без придева, мада је можемо назвати либералном, представничком, парламентарном или страначком. Она је унета у српске законе, иако овде не постоје културални темељи за њено „исправно“ функционисање. Питање је, и да није било неоколонијалног мешетарења, да ли је таква демократија икада могла да постане српска – нешто што је стварно наше и што ради за наше добро.    То није везано за православље и његову наводну неспојивост с демократијом. Све незападне културе су или тешко спојиве, или неспојиве са глобализованом бриселоидном демократијом на једном дубљем нивоу, који нема много везе са

ГЕНОЦИДА, ДАЈТЕ МИ ГЕНОЦИДА

Колонијални импулс Запада трансформисао се у ништа мање крвожедни спасилачки жар и „Хитлерови добровољни џелати“ су мутирали у НАТО-ове добровољне жртве Н екада су се ратови добијали туђим лешевима. Убијањем. Као и Алија Изетбеговић, Хашим Тачи и вође западнољубивих „револуционара“ у Сирији пре њега, Володимир Зеленски схвата да се данас рат може добити умирањем – лешевима припадника свог народа. За све који остваривање својих циљева везују за интервенционистички неоколонијализам Запада, најкраћи пут до прижељкиваног коначног решења данас води преко „злочина над злочинима“. То је перверзна некрополитика чији главни адут може бити описан речима – геноцида, дајте нам геноцида. Највећи непријатељи мира више нису они који су спремни да масовно убијају, већ они који своје наде везују за масовно умирање. Препознатљива, „спасилачка“ логика неоколонијалних интервенција од краја Хладног рата учинила је да многи нестрпљиви западни клијенти одбаце „никад више“ и пригрле „бар једном“. Да би