Текст о Буенос Ајресу - објављен 2005. године

 

GO SOUTH! BUENOS AJRES

NAJDALJI KUTAK EVROPE

Stari novinarski kliše opisuje Portenjose, stanovnike Buenos Ajresa, kao  "Italijane koji govore Španski, misle da su Englezi i tvrde da žive u Parizu južne hemisfere". Uz sve mane ova definicija odlično ilustruje karakter ovog tako nelatinoameričkog mesta. U ovom elegantnom gradu krije se skladna sinteza monumentalnosti pariskih velikih bulevara i šarama južnoitalijanskih gradova sa centralnoevropskom patinom Praga ili Budimpešte. To je metropola kakva u Evropi više ne postoji zahvaljujući kombinaciji otuđenosti koju fabrikuje neoliberalni kapitalizam, destruktivne revnosti briselskih birokrata i profitabilne unifikacije koju su nametnule međunarodne korporacije. Ako ste suviše mladi da biste se sećali Evrope pre nego što je postala bogata i ujedinjena u svojoj samoživosti Buenos Ajres možete posetiti kao muzej ne tako daleke prošlosti "starog kontinenta".

Na obali Rio de la Plate, "reke srebra", naći ćete danas ono što je nekada inspirisalo Felinija ili Šabrola, poslednje mesto na planeti gde možete doživeti nestajuću romantiku, raznolikost i bogatstvo duha mediteranske Evrope. Buenos Ajres nema znamenitosti koje će vas ostaviti bez reči, ali će vas naterati da ga zavolite i poželite da se vratite. To je savršen grad za besciljno tumaranje. Hodajući kroz njegovih 47 četvrti neretko ćete u samo stotinak metara "prelaziti" put od severa Francuske do juga Italije. Talasi evropske imigracije stvorili su u Buenos Ajresu malene, nekada etnički homogene četvrti, čiji su stanovnici pokušali da preslikaju svoje postojbine. Hrvati, Nemci, Arapi hrišćani , Englezi, Španci, Jevreji... - svi su ponešto doneli u grad u kome preovlađuje italijanska krv.

Odsečen od evropske matice, Buenos Ajresu je zadržao velike ljubavi kojih se stanovnici "starog kontinenta" polako odriču: obilje mesa u ishrani, opsednutost ideologijom (naročito levičarskom), neutoljivu glad za pozorištem i insistiranjem na dobrom provodu svake večeri. Činilo mi se da svi kasne na posao. U gradu "lepog vazduha" i prijatne zapuštenosti se izlazi u sitne sate. Najluđe je u Palermu Viehu, gde živim bojama ofarbane rokoko fasade malenih kuća kriju diskoteke, galerije, restorane i butike. Argentinska kriza i ekonomski slom nisu stanovnike masovno "oterali" u šverc, već u kreativnost. U buticima Palerma garderoba je nekoliko puta jeftinija i inventivnija nego u beogradskom "Šlicu", a prijatni restorani nude vrhunsko vino kakvo nigde nećete popiti po tako pristupačnoj ceni. Ako odete u neki od klubova - koji su uglavnom prazni pre tri - zgodni i osiromašeni Portenjosi će vas bez blama zamoliti da im sipate malo piva ili vina u praznu čašu i posle kratke spike uvaliće vam ceduljicu sa brojem telefona.

Istorija pučeva i ekonomskih slomova, groblja i korupcija su glavni znaci da ste ipak u Latinskoj Americi. Do početka 19. veka Argentina je bila zabačen, slabo naseljeni komad kontinenta izneverenih nada. Ostaci indijanskih plemena su živeli daleko od prestonice, a u zemlji nije bilo šećerne trske ili pirinča koji su "zahtevali" rad robova. Zato u belačkom Buenos Ajresu nećete naći skoro ništa od onoga šta obično očekujemo od Latinske Amerike - nema ni starih, kitnjastih meksičkih katedrala, ni kolonijalnih četvrti kao na Kubi. Čak je i Argentinski mačizam nekako drugačiji.

Argentince je ekonomki slom decembra 2001. godine transformisao od najvećih snobova u "pogrešnoj polovini Amerike" (onoj južno od Rio Grande) u najprijatnije ljude na kontinentu na kome vladaju elitizam, socijalne razlike i kompleks inferiornosti. Buenos Ajres je danas najbolje i najjeftinije mesto na svetu da iživite vaš (potisnuti) snobizam, da se osetite "gospodski" bez da vas, kao u velikom delu trećeg sveta, iza ugla sačeka i uznemiri nečija beda.

Za razliku od stanovnika ostalih latinoameričkih metropola bogatiji Portenjosi nisu pobegli u izolovana predgrađa. U Buenos Ajresu je (skoro) sve svima dostupno. Tigre, dvadesetak kilometara od centra, je prijatna mešavina ugođaja koji bi ovde možda potražili na splavu nekog prijatelja na Adi Ciganliji ili u vikendicama u podnožju Avale. Ovaj mali raj se sastoji od desetak ostrva u delti reke Parana koji su povezani mrežom brodića koji voze do luksuznih palata, slatkih vikendica, šarenih restorana i malenih hipi komuna. Kao i veliki deo Buenos Ajresa Tigre je mesto iz snova svakog balkanomrzitelja iz "druge Srbije" - prostor gde sve deluje tako "urbano" i "civilizovano" u najpozitivnijem značenju ove dve izlizane fraze.

 

UKUS

Argentinci su zakleti mesožderi - mada im na Balkanu popularno mleveno meso nije priraslo nepcima. Pored ministarstva poljoprivrede ova zemlja ima i  ministarstvo stočarstva. Pampas, more trave u srce Argentine, zaslužno je za nastanak najukusnije teletine na svetu. Parilje, roštiljnice na ugalj, su u Buenos Ajresu skoro na svakom koraku. Razumevanje jelovnika zahteva zavidno poznavanje kravlje anatomije i savetujem vam da dobro razmislite pre nego što naručite mešano meso - sa izuzetkom odličnih kobasica ostatak porcije spada u delove krave koje ste u Srbiji verovatno probati jedino dobro "kamuflirane" u junećoj pašteti.

Dulse de leće, "slatko od mleka", će vam biti ponuđeno uz svaki obrok. Uz kafu i "fakturas" (tanjir malenih kroasana) dulse predstavlja omiljeni doručak. U palačinkama je ukusnije od bakinog džema od šljiva.

 

MATE

Argentinci obožavaju vino, ali ne mogu bez matea. Ne možete ga naručiti ni u jednom kafeu ili restoranu. Većina Argentinaca neće napustiti kuću na duže od par minuta bez pribora za uživanje ovog vekovima omiljenog biljnog napitaka Guarani Indijanaca. To uključuje termos vrele vode, drvenu šolju, odgovarajuću metalnu cevčicu i, naravno, dnevnu dozu "yerba mate".

 

ZVUK

Tango, najdemokratskije sredstvo za zavođenje, samo tri minuta duga prečica do ženskog srca i glavno argentinsko sredstvo za kontrolisanje melanholija. Boreći se protiv ove pošasti latinamerikanci su izmislili moćna "oružja" koja danas predstavljaju ključ za razumevanje zapadne opsesije ovim kontinentom. Umesto sambe, karnevalske ekstaze ili vikend muzičkog delirijuma (sa ukusom ruma) u nekoj od istočnokubasnkih "kasa de la trova", Argentinci su se izmislivši tango i ovde opredelili za jedan sasvim nealatinoamerički recept. Ova umetnost obuzdavanja emocije samo trenutak pre eksplozije strasti nigde nije erotičnija nego u plesnim dvoranama Buenos Ajresa.