GIGA ŽABA I DRUGI ĐINĐIĆ

U periodu kada je Druga Srbija mrzela Zorana Đinđića – što će reći za njegovog života – jedan od glupljih argumenata u moru glupih argumenata je bio sklonost hrabrog premijera „(zlo)upotrebama životinjskog carstava u građenju metafora“. Neumorna „građanska“ policajka misli (na privremenom radu kao novinarka), tekst u nedeljniku Vreme u kome analizira Đinđićeve „morbidne“ metafore naslovila je septembra 2002 – „Godine gutanja žaba“.

Četiri meseca ranije, na tribini koja je u Šapcu održana na temu „Kako do boljeg života“, lucidni premijer je izvršio jedan od serije, slučajnim Srbima tada neoprostivih, verbalnih delikata protiv životinjskog carstva: „Stara indijanska poslovica kaže: ’Ako moraš da progutaš žabu, nemoj da je mnogo gledaš, već je progutaj, a ako moraš da progutaš nekoliko žaba, progutaj prvo najveću’. Mi se držimo te poslovice.“ Na ove reči novinarka se nadovezala biserom kolumnističke jeftinoće: „Uostalom, kako su Indijanci prošli slušajući mudrolije svojih poglavica, svi znamo...“.

Znamo i kako je prošao Đinđić. Pola godine kasnije naš „poglavica“ – koga su se gadili slučajni Srbi iz „Srđinog Vremena“ i ideološke okoline – „progutao je metak“. Verujem da je i citirana (para)novinarka, kao i ostatak Druge Srbije, ubrzo zavolela Đinđićev leš i oprostila mu ne samo sve verbalne zloupotrebe žaba, riba, krava i zečeva već i mnogo veći greh prema životinjskom carstvu – kratkotrajnu trebevićku ljubav prema jednom Karadžićevom volu na ražnju.

Đinđićevi naslednici su malo oklevali, ali ubrzo su nastavili da gutaju velike žabe. One su, kako se moglo očekivati, vremenom postajale sve veće i veće. Na kraju je na red došao gigant, najveća od svih srpskih žaba – Kosovo. Reč je o žabi na testosteronu, giga žabi, koju Đinđić nije stigao da guta. Mada, čak i da je pokušao, nisam siguran da bi uspeo. Neki zalogaji su za neke političare jednostavno preveliki.

Druga Srbija se u međuvremenu podelila. Jedni „građani“ – koji smatraju da je južna srpska pokrajina mala žaba, neka zaostala, ispodprosečna srpska žabica laka za gutanje – tvrde da Aleksandar Vučić „šibicari sa Kosovom“. Drugi su u mlađanom predsedniku prepoznali „manje zlo“ i novog Đinđića – hrabrog žabojedca kome nijedna žaba nije prevelika – i poklonili mu se.

Mrđan Bajić, državni umetnik ere (originalnog) Đinđića, video je u ovom drugom Đinđiću vođu sposobnog da čini najveća čuda. Rad talentovanog beogradskog vajara, koji će postati dragocena građa za svaku ozbiljniju semiotiku udvoričke umetnosti, nam jasno poručuje – daleko je Sunce, ali novi Đinđić je spojio i ispalio polomljenu strelu, koja nas sada nosi sa buntovnog Studentskog trga ka najsvetlijoj od svih svetlih budućnosti.

Pri tome, ne samo da se sprema da proguta kosovsku giga žabu – i to sa vrlo malo antidemokratskih i sendvičarskih „začina“ koji bi mogli da prikriju njen jako gorak ukus, već je Vučić Đinđićevu građansku strelicu iz Bajićeve udvoričke analogije pretvorio u nuklearnu bombu. Teško je zamisliti jači i razorniji udar na ideju „Velike Srbije“.

Ostaje da sačekamo ishod. Ali, najavljena je godina gutanja najveće žabe, pa se i Đinđić po žabama poznaje. Zato je danas jedini ko ovde ima pravo da kaže „iš od Đinđića“ Aleksandar Vučić – šta god neko mislio o originalnom Đinđiću ili ovom novom, neočekivanom i neobičnom Đinđiću 2.0.

Zoran Ćirjaković