Текст је оригинално објављен на сајту "Видовдан", као одговор на текст Бранка Радуна "Ћирјаковић, Хантингтон и цивилизацијски сукоб међу Србима".
Као и све моћне, велике тезе, и Хантингтонова о сукобу (између) цивилизација ће наставити да живи. Засигурно на Балкану и Блиском истоку. Али, колико је постала секундарна и мало значајна, илуструју и релативно тривијалне ствари и историјски догађаји. Бугарска ћирилица на кованицама евра као и однос арапских земаља према кланици у области Газе.
„Нови светски поредак“ који је промишљао Хантингтон, можда боље од других, одавно није нови већ је постао умирући. То да о њему неко још размишља као о нечему „новом“, делом је последица чињенице да још нису јасни обриси новијег новог светског поретка, који ће га заменити. Свет је данас у међуфази чију је суштину изразио Антони Грамши у својим Затворским белешкама: „Криза се састоји управо у чињеници да старо умире, а ново се не може родити; у овом међувлашћу појављује се велики број морбидних симптома“.
