Током последњих десет година Србија се поново нашла у рукама јаког вође,
што је главно обележје односа моћи у којима се већина грађана осећа
најпријатније, док Запад верује да је реч о лидеру који показује вољу и
има снагу да иде ка зацртаном циљу. Незадовољне елите прижељкују (другу)
демократизацију, али верујем да ће она имати тужан крај као и
оригинална, после 5. октобра. Можда следеће „хлеба и игара“ буде
садржало више хапшења и суђења, али не треба очекивати нешто смисленије.
На хоризонту се не назире демократскија будућност коју сања јалова
опозиција растројена Србијом више него Александром Вучићем.
Као и за претходне две књиге - хонорар нула динара. Бескрајно захвалан издавачу.
